Delovi gitare

OK, bilo bi stvarno red da u Školi Gitare najzad spomenem i gitaru, a pre nego nastavimo dalje valja nabrojati i njene osnovne delove. NE PRESKAČI LEKCIJU! Znam da sve znaš al' kad si preživeo svo ono davljenje sa teorijom preživi i ovo.


Reći nekome da imate gitaru i nije bog zna kako određena informacija. Naime, vrsta gitara ima raznih: klasičnih, akustičnih, poluakustičnih, električnih itd. i svaka od njih karakteristična je sama po sebi i razlikuje se od drugih. Najčešće se razlikuju i po delovima koji ih čine. Ovde su za primer uzete akustična i električna gitara pošto je takvih najviše kod nas a i sadrže sve delove koji se mogu pojaviti na bilo kojoj gitari.

 

    Akustična gitara

Idemo redom, kao na slici.
Čivija je mehanizam koji se montira na glavu gitare. Čivija ima isto koliko i žica i uglavnom su od metala, neki primerci imaju ukrasnu plastiku ili neki drugi materijal na mestu gde se hvata prstima. Prave se ili pojedinačno ili po tri na jednom postolju a u zavisnosti od modela mogu biti leve i desne. Pored svima znane namene, da preciznim štelovanjem naštimuju žicu, imaju još jednu manje poznatu ali ništa manje važnu funkciju a to je da istoj toj žici nedaju lako da se raštimuje.
Glava je prvo deo vrata a tek posle deo gitare. Njome se vrat završava. Glavna i jedina uloga joj je da nosi čivije. E da, umalo da zaboravim, proizvođači ih ne retko koriste za samoreklamiranje ispisujući po njima ime firme, modela...
Gornja kobila je jedan od najmanjih delova na gitari. Zove se gornja jer je vizuelno sa gornje strane. Gornja kobila (ili kobilica kako joj neki tepaju) je granica između dva dela žice, onog koji netreperi i onog koji treperi dok se svira. Uglavnom se prave od plastike iako umeju da budu i od plemenitih materijala, naprimer slonove kosti. Veoma je bitno kakvi su i kako su pozicionirani prorezi kroz koje prolaze žice. Pored toga što žice treba da budu podjednako udaljene jedna od druge bitno je i koliko će biti visoko od vrata. Sve u svemu važan deo koji se često zanemaruje.
Vrat kao jedan od važnijih i osetljivijih delova često je miljenik vlasnika gitara. Hiljadama puta sam gledao ljude kako ga paze gledajući da li se iskrivio. Jadan vrat stalno je izložen raznoraznim maltretiranja. Kao prvo, na njega konstantno deluje sila kojom žice teže da se vrate u nenapeto stanje a tu smo i mi sa svojim "gnjavljenjem" dok nazovi sviramo. U odbrani od napasti vratu pomaže čelična šipka koja prolazi kroz njegov centar. Da nije nje sumnjam da bi površina od desetak kvadratnih santimetara, koliko je drvo debelo u preseku, mogla sve da podnese. Vrat se kod akustičnih gitara skoro po pravilu lepi za rezonantnu kutiju koja je ujedno i telo gitare.
Prag odnosno pragovi su specijalno profilisani metalni komadi koji se utiskuju u tanke kanale na površini drveta sa gornje strane vrata. Najčešće su od čelika ili mesinga. Brzo se habaju pošto su pri sviranju izloženi velikom trenju kontaktom sa žicama koje su takođe od metala. Aktivniji gitaristi ih menjaju svakih par godina.
Otvor na rezonantnoj kutiji ima funkciju prolaza kroz koji prolaze zvuci. Rezonantna kutija sem primanja vibracija fizičkim putem, preko vrata s jedne i donje kobile s druge strane, hvata zvuke sa žica i kroz otvor. Kutija kroz isti taj otvor, svojom akustikom i sposobnošću pojačavanja, kao kroz bass reflex izbacuje tonove napolje znatno glasnije nego što bi se žica inače čula.
Žice sam pričajući o delovima gitare toliko puta spomenuo da o njima, sada kada su došle na red, neznam šta bih rek'o. Na gitari ih bude po šest ili dvanaest. Bude ih i sedam a bogami i pet kad neka pukne. Prave se od čelika ili plastike. Ima ih ravnih i motanih. Sve u svemu ima ih svakakvih, i teško mi je da ih u jednoj ili dve rečenice generalizujem. Možda bi za ovu priliku bilo najpametnije samo da kažem da je korisno menjati ih redovno.
Donja kobila se može opisati kao i gornja kobila s tim što ima još po neki deo, osobinu i ulogu. Pored plastičnog dela preko koga se žice prelamaju (kao na gornjoj kobili) postoji i drveni komad koji u stvari nosi taj plastični deo i pored toga služi za zakačinjanje početka žice. Lepši modeli za kačenje žica koriste klinove. Za donju kobilu na akustičnoj gitari (gde nepostoji mogućnost nekih podešavanja) veoma je važno gde se postavi. Radi se o delovima milimetra, ako se to ne uradi kako treba naizgled sve je u redu ali gitara nikako nemože korektno da se naštimuje. Šteta je što se ova greška često ponavlja pa su mnoge gitare falične po ovom pitanju.
Rezonatna kutija na akustičnim gitarama izigrava telo gitare (i dobro joj ide) ipak zvučnost je njen glavni zadatak. Izrađuje se od drvenih ploča nalik debelom furniru i posebno profilisanih letvica koje služe za ojačanje. Sve se to lepi. Zbog svoje konstrukcije veoma su osetljive i kao takve ih treba čuvati. Neki modeli akustičnih gitara umesto drvenog imaju plastični donji deo rezonantne kutije. Ova karakteristika uglavnom se javlja na kvalitetnijim gitarama.

 

    Električna gitara

Glava na električnim gitarama ima istu funkciju kao i na akustičnim. Zanimljivo je da se po njihovom obliku mogu prepoznati neki proizvođači koji to drže kao svoju karakterističnost. U međuvremenu pojavili su se mehanizmi za štimovanje koji se nalaze na telu gitare. Čim je nestala potreba za klasičnim čivijama nestala je potreba i za glavama pa tako postoje i gitare bez glave.
Čivija je jedan od retkih delova gitare koji je standardan za sve vrste gitara i nema ih specijalnih. Nemojte me shvatiti bukvalno, naravno da ih ima različitih po kvalitetu, obliku ili nečem trećem ali čivija je čivija.
Gornja kobila na električnoj gitari praktično se ne razlikuje od one na akustičnoj. Skrenuo bih vam pažnju da ih ne mešati sa top lock-om. Top lock je mehanizam koji sprečava raštimavanje gitare i nalazi se ili iza kobilice ili gornje kobile ni nema pa njenu funkciju on preuzima.
Vrat kod električnih gitara je nešto uži i tanji u odnosu na vratove kod akustičnih. Spajaju se sa telom šrafljenjem ili lepljenjem. Postoje gitare kod kojih je vrat i srednji deo tela izrađen od jednog komada drveta. Takve gitare bije glas da imaju duži ton od onih gde se vrat i telo spajaju.
Prag se baš ni malo ne razlikuje bio on na klasičnoj, akustičnoj, poluakustičnoj, električnoj gitari ili na nekom drugom žičanom instrumentu.
Žice se i projektuju i prave tako da budu namenjene nekoj vrsti gitara ili čak nekom načinu sviranja gitare. Ima ih bezbroj vrsta i razlikuju se po mnogo čemu. Odgovor koje vama lično najviše odgovaraju najverovatnije će dati vreme, do tada možda bi bilo najbolje da koristite neke koje vam je neko kome verujete preporučio.
Magnet je prvi u lancu elektronskih delova u električnoj gitari. Njegova funkcija je da "uhvati" sve što žica ispusti iz sebe, obradi to i pošalje dalje. Čine ga provodnički kalem i metalno jezgro. Može ih biti jedan ili više na gitari, neretko tri. Prave se u dve vrste: single-coil ima čistiji zvuk a humbucking masniji i prljaviji ali je pre svega glasniji jer, banalno gledano, oni i nije ništa drugo nego dupli single-coil. I njih ima mali milion tipova i modela. Da li će vam se neki svideti ne zavisi samo od njega nego i od ostalih delova gitare, pre svega onih drvenih.
Tremolo ručica kao deo sam za sebe ne znači ništa, čak se veoma često skida da nebi smetala. Ručica je sastavni deo tremola i njenim pomeranjem pomera se i ceo sklop delova na tremolu pa se tako izvode neki gitarski trikovi. Simpatičan ali ne i obavezan deo gitare.
Preklopnik odlučuje o tome koji će se magnet čuti a koji ne. Ima ih sa tri i pet položaja. U zavisnosti od toga koliko i kojih magneta ima različito se ponašaju. Ako, na primer, na gitari stoje tri magneta a preklopnik je petostepeni onda najverovatnije radi ovako: prvi položaj - uključen prvi magnet, drugi položaj - uključeni prvi i drugi magnet, treći položaj - uključen drugi magnet, četvrti položaj - uključeni drugi i treći magnet i peti položaj - uključen treći magnet.
Potenciometar spada u grupu elektronskih delova na gitari i njime se kontroliše nivo. Nivo čega? Gitara obavezno ima bar jedan potenciometar i on kontroliše nivo glasnoće, znači volume. Ako gitara ima još neki pot on kontroliše boju tona.
Tremolo je veoma komplikovan i složen mehanizam sa mnogo funkcija, srećom prost je za upotrebu. Jedan od zadataka mu je da čvrsto i sigurno drži početak žice, on je takođe i jedna vrsta donje kobile, ima mogućnost podešavanja položaja mosta za svaku žicu posebno (uz pomoć ovog podešavanja se tonira gitara). Neki tremolo mehanizmi imaju i mogućnost finog štimovanja, mnogo preciznijeg od čivije. Uz sve ovo mogu i ono zbog čega se zovu tremolo. Svi ovi segmenti stoje čvrsto spojeni oko jedne osovine. Ubode li se i tremolo ručica njenim pomeranjem ovo sve zajedno se okreće oko te osovine i postiže se otpuštanje ili zatezanje žica odnosno promena visine tona. Kao dobri se smatraju oni primerci koji mogu dugo da rade a ne pokvare štim.
Utičnica se nalazi na telu gitare i preko nje se povezujete sa drugim uređajima (pojačalo, pedala, mix pult itd.). Utičnica je skoro uvek ženska banana 6,3 mm iako ima i drugih rešenja. Ona će u kabl, koji se u nju uključi, pustiti proizvod sveg onoga što ste uradili na gitari: vi odsvirali, magneti uhvatili, potenciometri podesili...
Telo gitare je najmasivniji njen deo. Od punog je drveta. U telo su ukopani mnogi kanali i otvori za potrebe montiranja drugih delova. Osnovano se smatra da je kvalitet drveta od koga se napravi ovaj deo jednak kvalitetu tona koji gitara daje.