Metrika

Cela priča o trajanju nota ima smisla samo ako se zajedno uz nju spomene i metrika. Metar, odnosno takt, je ono čime se bavi metrika.


Ono što muziku čini posebno lepom jeste raznovrsnost u svakom pogledu. Pokret joj daju naglašeni i nenaglašeni delovi. Grupa metričkoh delova, od po dva, tri, četiri itd. zove se takt. Takt je ujedno i najmanja muzička jedinica.
Pravilo je da je uvek prvi deo u taktu naglašen a da su ostali nenaglašeni. Ako je takt dvodelan prvi je naglašen a drugi nenaglašen. Ako je takt trodelan prvi je naglašen a drugi i treći ne ali ako je takt četvorodelan onda je prvi deo naglašen drugi ne, treći polunaglašen i četvrti opet nenaglašen. Naglašeni delo zove se teza i obeležava se pravom linijom a nenaglašen arza i crta se kao luk.

Znakovi za tezu i arzu retko se zapisuju u note jer je ono što bi one trebalo da kažu podrazumevana stvar. Ipak ponekad se vide, uglavnom kad su baš ovakve lekcije u pitanju. Za razliku od njih u note se obavezno unosi znak kojim se odvajaju taktovi. Tanka vertikalna crta preko svih pet linija notnog sistema obeležava kraj jednog i početak drugog takta. Ta linija zove se taktica. Dve tanke vertikalne linije znak su za kraj većih muzičkih celina u kompoziciji a jedna tanka i jedna debela znak su za kraj kompozicije.