Povisilice i snizilice

Povisilice i snizilice mogle bi podpasti pod lekciju o visini tona ali su kao često korišćeni znaci zaslužili da se o njima posebno priča zato evo nekoliko rečenica o njima.


Tonovi: C, D, E, F, G, A i H nisu jedini koji čine tonski sistem. Ovi tonovi su takozvani celi tonovi i svaki od njih se može povisiti i sniziti jedanput ili čak dvaput.

 

    Povisilice

Povisilice su znaci (tačnije predznaci kako ih tretira muzička teorija) kojim se, kada se pišu note, neka nota povisuje. Pišu se neposredno ispred note i nota biva povišena za polustepen.

Svaku notu je moguće povisiti. No pre nego krenemo redom sa pojedinačnim nabrajanjem povišenih nota prvo da se podsetimo nešto. Setite se da između prvog i drugog stupnja C dur skale, odnosno tona C i D, postoji ceo stepen. Postojanje celog stepena zapravo znaši da između C i D postoji još jedan ton koji je na po pola stepena od oba. Taj ton je povišeno C. Povišenim notama se na ime dodaje nastavak -is.

Setite se još da između E i F stoji polustepen. A i povisilica diže ton baš za polustepen. Kako to sad, ispade da je povišeno E (Eis) zapravo F? Pa i jeste, praktično, ali nikako ne i teoretski (pri tom mislim na muzičku teoriju). Potrudite se kako znate i umete da ovo shvatite baš ovako kako piše jer stvarno nije sve jedno. O tome kako i zašto nešto kasnije.
Note pored toga što mogu biti povišene mogu biti i dvostruko povišene. Znak za obeležavanje može biti ili dvostruka povisilica ili znak X koji je ekvivalentan.

Dvaput po pola stepena jednako ceo stepen. Duplo povišene note više su za ceo stepen i na ime povišenog tona dodaje se -isis. Ovde se može ponoviti priča od malopre, C povišeno za ceo stepen jeste isto što i D ali je to ipak Cisis.

 

    Snizilice

Snizilice mu dođu isto što i povisilice samo što one snižavaju ton.

I ovde bi se ceo pasos o povisilicama mogao prepisati da nije jedne začkoljice koju valja objasniti. Kao što su Eis i F "isto" (hm, isto) tako su i Cis i Des "isto". Jelte, sniženi tonovi izgovaraju se sa dodatim nastavkom -es. Izuzetak su sniženo E i A koji se izgovaraju Es i As. Sinonim za sniženo H (Hes) je B. Ovde strogo obratite pažnju, kod nas je B, sniženo H a u američkoj literaturi B je H. Oni su bukvalno po alfabetu dali imena tonovi pa se kod njih zovu: C, D, E, F, G, A i B, odnosno kad se krene iz A: A, B, C, D, E, F i G.

Evo najzad i jedne razlike između povisilica i snizilica. Dvostruko sniženi tonovi nemaju znak koji zamenjuje dva snižena.

Dvostruko sniženi tonovi izgovaraju se sa nastavkom -eses izuzimajući E, Eses i A, Asas.