Sinkopa

Kad smućkaš metriku i ritmiku pa prospeš dobiješ sinkopu. Nisam mogao da izdržim a da ne napravim šalu na njihov račun, hteo sam u stvari da kažem kako je poznavanje obe oblasti potrebno da bi se shvatilo o čemu se radi.


Sinkopa nastaje onda kada se nenaglašenoj noti u taktu pridoda (ligaturom) naglašena nota pa ona postane teza. U takvoj situaciji naglašenost se prebacuje na početak note. Ako se sećate lukom se spajaju isključivo note iste visine pa tako ispada da jedino kod takvih nota može doći do ovog metričkog iščašenja.

Prvi primer prikazuje najklasičniju moguću sinkopu. I ovde se muzička raznolikost postarala za bezbroj varijanti, nije uopšte neobično naići na sinkopu u kojoj su znakom za produženje trajanja spojene note različitih vrednosti, recimo osmina i četvrtina.

Postoje čak i sinkope u okviru samog takta gde se nasleđuje polunaglašenost.

Sinkopa je, po mom skromnom mišljenju, veoma lepa pojava u muzici no ni s njom kao ni s drugim stvarima ne treba preterivati. Posebno lepa i izražena postaje onda kada samo jedan instrument svira sinkopu a ostali ritmički pravilnu pratnju.