Štimovanje gitare - II deo

Da bi smo mogli da nastavimo priču o štimovanju morao sam da ubacim onu tabelu sa rasporedom tonova na gitari.


Bez predhodne lekcije o tome gde se nalazi koji ton nisam imao alibi da pričam o onome što je kod štimovanja najspominjanije, čuveni peti i četvrti prag. Primetite da je ton koji daje žica E6 pritisnuta na petom pragu isti onaj ton koji daje žica A5 kada se odsvira prazna. A5 na petom pragu isto je što i D4 prazna. D4 na petom pragu jednako je praznoj G3 žici. G3 i H2 nemaju razliku od pet već od četiri praga i to je jedini izuzetak. H2 i e1 opet su sa razlikom od pet pragova.

Kad ovo znate prostom logikom možete zaključiti da ako imate jednu naštimovanu žici, da bi ste naštimovali sledeću, nemorate na nekom drugom instrumentu tražiti uzorak nekog tona već ga možete dobiti sa naštimovane žice. Ako, recimo, imate naštimovanu treću žicu pritisnite je na četvrtom pragu i štimujte drugu dok na prazno nedobijete isti ton. Po predhodnoj logici idite redom od žice do žice i naštimovaćete ih sve.
Jedan od dobrih fazona je iskoristiti telefon kao štimer. Podignite slušalicu. Signal koji čujete: "tu-tuuu, tu-tuuu" je ton A. Po njemu naštimujte petu pa redom i ostale žice. Ovo znam da je slučaj sa jugoslovenskom ptt mrežom. Kako je u nekim drugim zemljama nemam pojma. Ako živite napolju proverite sad odmah o kom se tonu radi (u stvari nemojte baš odmah, da vam ne pukne veza :) da sledeći put znate. Ako vas ne mrzi i meni javite.
Od koristi može biti i snimak neke pesme za koju znate u kom je tonalitetu. Svi živi znaju da Hendriksov Hej Džo ide iz E, a Sultani svinga od Strejtsa iz D mola itd. Ako oko vas mena nijednog instrumeta, ni štimera, ni ovog sajta, ni telefona, ničega, onda mora da ste na pustom ostrvu?! Šalim se, u tom slučaju poverujte gitari, doštimujte je koliko joj je minimalno potrebno, trebalo bi da niste daleko od pravog štima.
Za napredne evo još jednog trika. On važi samo za parove žica između kojih je razlika pet pragova. Odsvirajte flažolet na sedmom pragu donje žice (na primer D4) i flažolet na petom pragu gornje (A5). Kada se odsviraju zajedno trebalo bi da daju isti ton. Ako su žice raštimovane razlika u frekvencijama se jasno čuje dodatnim treperenjem koje se usporava što je štim korektniji. Sa ovim ipak treba biti malo obazriviji jer ovaj metod hoće malo da vas prevari ako nemate izvežbano uvo. Distorzija ili drajv dodatno pojačavaju čujnost razlike u frekvencijama.
Za kraj evo još nekoliko štimova koji se do duše ređe koriste.
 
Štimovi za gitare sa šest žica1.2.3.4.5.6. žica
EHGDAE
EHG#EHE
EHGDAD
EbHbGbDbAbEb
DAF#DAD
FCGDAE
 
Štimovi za gitare sa sedam žica1.2.3.4.5.6.7.žica
EHGDAEH
EHGDAEA
DAFCGDA