Takt

Malopre kad smo spominjali takt rečeno je da ih ima dvodelnih, trodelnih, x-todelnih itd. Koliko on to delova može da ima i šta su zapravo ti njegovi delovi je ono što ću sad probati da vam objasnim.


Teoretski gledano delovi koji čine takt jesu teze i arze ali praktično to su neke vrednosti trajanja nota. Evo primera, recimo da se radi o trodelnom taktu i da polovina note predstavlja jedan deo. Vrstu takta obeležavamo i čitamo kao razlomak ove dve vrednosti pa bi za takt iz primera rekli da je tro-polovinski. Naravno ovu muzičku karakteristiku više je nego neophodno zapisati u note. Opet kao razlomak ovo se zapisuje u notni sistem posle ključa a pre nota, zapravo, taktova za koje to važi.

Ovakav takt ima trajanje od tri polovine koje su njegovi delovi. Ma koliko i kojih delova bilo svaki traje jednako. Izvedite to tako što će te ravnomerno otkucavati rukom po stolu, nogom po podu, pustiti metronom ili nešto sedamnesto i svakom delu dati trajanje jednog otkucaja. Tri otkucaja, takt, još ako je prvi otkucaj naglašen eto i metrike.

Kao delovi takta najčešće se javljaju polovine, četvrtine i osmine, ređe cele note i šesnestine (ja ih nikad nisam vid'o). Za brevis-e i tridesetdvojke i teorija kaže da se ne pojavljuju kao delovi takta.
Kada se na početku napiše tip nekog takta to važi sa sve taktove koji slede. Nemojte se zbuniti ako među notama ponovo naiđete na novi znak. To znači da na tom mestu prestaje važnost stare oznake i da sledeće taktove treba taktirati po novonapisanom. Obratite pažnju, ova pojava nije retka. Postoje čak tako zamišljene kompozicije u kojima se pravilno smenjuju dve ili više vrste taktova. Kako se nebi stalno pisale oznake raspored koji se ponavlja napiše se na početku.

Taktovi sa dva i tri dela spadaju u grupu prostih što je i logično jer se svaki takt sa više delova može razložiti na proste. Pre nego nastavimo priču o složenim taktovima prvo da nabrojim sve proste taktove.