Znaci za produžavanje trajanja

Kao što u matematici ne postoje samo brojevi: 1, 2, 4, 8, 16, 32 itd. tako i u muzici ne postoje samo trajanja od 1/1, 1/2, 1/4, 1/8, 1/16... Znaci o kojima je odve reč služe da bi se zapisale i ostale vrednosti trajanja.


Tri znaka s kojima se produžava vrednost nota i pauza zovu se: tačka, luk i korona. Tačkom se postižu samo karakteristična produženja a lukom nekarakteristična dok se koronom zapisuju neodređena produženja.

 

    Tačka

Tačka je znak kojim se produžava trajanje note. Zapisuje se neposredno iza glave note ili pauze a takva nota se zovu nota sa tačkom. Može ih biti jedna ili dve. Par primera:

Produženje koje se dobija tačkom unapred je poznato, novo trajanje je jedna ipo vrednost originalne note. Čemu tačka, zašto se trajanje od, recimo, tri četvrtine ne bi zapisalo kao tri note od jedne četvrtine ili jednom polovinom i jednom četvrtinom a ne polovinom s tačkom? Zapisivanjem tri pojedinačne note od četvrtine izazvalo bi kod onog ko čita note izvođenje tri tona. Zapisivanjem polovine s tačkom izvodi se samo jedan ton ali sa dužim trajanjem. U slučaju da se uz neku notu nalaze dve tačke nota za prvu tačku dobija produženje od polovine svoje vrednosti a za drugu, polovinu vrednosti prve tačke. Možda zvuči malo komplikovano ali čim malo uđete u štos ovo će vam biti prosto. U praksi će te često nailaziti na note sa tačkom a ređe na one s dve. Ja do sada nikad nisam naišao na notu s tri tačke, ako slučajno naiđete na takvu nedajte se zbuniti, izračunajte joj vrednost isto onako kao i drugoj.

 

    Luk

Luk ili ligatura kako se drugačije zove, nije znak koji sam po sebi produžava notu za neku vrednost, nego se lukom spajaju note iste visine i sabiraju njihova trajanja.

Ligaturom je, spajajući trajanja po želji, moguće dobiti svaku vrednost ma kakva ona bila. Možda jeste malo komplikovanija od tačke ali daje više mogućnosti. Tačkom nije moguće dobiti vrednost od 5/4 a lukom jeste ali nije mu to jedina primena, koristi se i u mnogim drugim situacijama. Kako sve nebi bilo skroz prosto pobrinuo se legato. Legato je znak za način kako treba odsvirati neke note. Na žalost slično se zapisuju i zovu a na sreću lako prepoznaju jer ligatora spaja samo note iste visine i između svake se mora uneti znak a legato samo prvu i zadnju notu i note u toj grupi ne moraju biti iste visine.

Još nešto, lukovima se ne spajaju pauze, ako malo razmislite videćete da nema ni potrebe.

 

    Korona

Korona je znak koliko sličan toliko i različit od tačke. Korona je potrebna i dovoljna sama sebi ali je njeno produženje neodređeno.

Korona je znak koji se crta iznad ili ispod note koja se produžava. Ona notu produžava na neodređeno. U praksi se nota iznad koje je uneta korona svira kao ton koji se ne prekida. Na gitari bi to odprilike izgledalo ovako: trznete žicu i pustite da ton traje dok se žica sama ne umiri. Kao što vam predpostavljam već i samo pada na pamet, korona se koristi uglavnom na kraju kompozicije. Možda izgleda malo nelogično ali i pauza moži imati koronu. Uzmite primer partiture za više instrumenata od kojih samo jedan izvodi zadnji (koroniran) ton. Zadnji ton za ostale instrumente, obzirom da ništa ne sviraju, biće pauza kojoj se takođe mora dodati korona.