Am
Nema vise dobri svete
one lepe seset pete
 G                 F
kad smo bili na svecari
       E                      Am
kod kumova nasih starih

  Am          G
I cim smo stigli viknu
 C               G
kum svoju zenu: “Sido,
C                G          E
postavljaj Bog te vido’

A
Spremila nam kuma nasa
E              A
za uzinu paprikasa
A
malko ladne krmenadle
E                   A
i par sarmi svakom
mesto leba mesa bela
princes krofne vangla cela
suvih sljiva i variva
i rezance s makom

E
E kad se samo setim
                                     Am        
al se nekad dobro jelo, bas

Do vecere vreme kratko
za kitnkez i za slatko
da odbijes to ne vredi
da se kuma ne uvredi.

Nas kum Pera, dipl. agronom
rec o ovom, rec o onom
sve uz vino Porto Gize
i gutljaji sami klize.

Taman smo bili gladni
kada se zacu: “Sido,
veceru Bog te vido”

Odjedared astal saren
sos paradajz, krompir baren
fine snicle ko promincle
kara batak svakom

Na podvarku curka zna se
di je curka tu je prase
Ondak torte razne sorte
i rezance s makom

E kad se samo setim
al se nekad dobro jelo, bas.

Vejao je sneg po soru
sedeli smo do pred zoru

baba rece: “Deder kaput,
radni dan je ajmo na put”

Al kum Pera oma skoci:
“Sta to vide moje oci?
Sido nedaj nikom kaput
prvo frustuk ondak na put.”

Ne drema vredna kuma
ne slusa prve petle
brza je od raketle

Nosi vruca leba kriske
fafarone, cvarke friske
zacas sprema sunke, rena
i pihtije svakom.

Pitamo ih: “Ljudi dokle?”
kazu: “Cekaj jos snenokle,
pa strupudle i tristrudle
i rezanci s makom.”

I ondak smo tako sat i frtalj
kolko je iso sinobus
nismo nista jeli
i kad smo stigli na stanicu
oma kupimo burek,
lep, frisak, mastan,
sve nam mast curila niz bradu,
a ondak opalimo preko toga jednu
tepsiju sampita i gajbu piva,
mlakog, crnog.