A
Ovo je priča koju vrlo rado pričam
To je priča o Boži zvanom Pub
Jedni ga hvale, drugi žale, treći kažu, e moj brale
  E
Taj je bio kvaran kao šupalj zub.
     D                                            A
Odavde, pa sve do Pešte i do Srema na jug
                 D                              A
Još priča bajke o njemu mutni kockarski krug
            D                         A
I kažu, taj u životu nije igr’o na dug
   E
I svi se slažu kako danas nema takvih kao Boža Pub.

Negde je imao imanje, to se znalo više-manje
Mada o tom nije pričo ni za lek
Treb’o je biti veterinar, al’ je ter’o neki inat
Pa je živeo od kocke ceo vek.
O, taj je pratio karte ko da vidi kroz njih
I uvek hladan ko špricer i uvek opasno tih
I samo kad tera maler, on bi rekao stih
I svi još pamte reči kojim maler tera Boža zvani Pub.

    D
Džaba vam novci, moji sinovci
    A
Džaba vam bilo dobre volje
    D
I pogledi čvrsti i lepljivi prsti
     A                                               E
Al’ ja ipak varam malo bolje, e pa da.
      D
Al’ karta je kurva, izvin’te me što psujem
 A
Ja samo pričam onako kako čujem
   E                                             A
I ako su lagali mene i ja lažem vas
       D
Tu priču zna svako od vraga do popa
           A
Jer mnogi su mangupi ostali tropa
   E
I kockar se krije i čuči u svakom od nas
                    A
I čeka pravi čas.

Jednom se kart’o s nekim ruskim emigrantom
To je bio lihvar bogat kao knez
Igr’o je i upravnik pošte zvani Ljupce od milošte
I neki švercer kog je jurio sav srez.
Uh, to je partija bila, još se priča o njoj
Kibiceri u transu, ‘ladan probio znoj
Na stolu kamara para, da ne spominjem broj
I povuk’o je damu na osamnaest mrtav-ladan Boža Pub.

a znate l’ za ono kad je s izvesnim baronom
Igro čet’ri dana, to je bio rat
Išle ga stalno karte jake, pa je odneo i fijaker
Crnog konja, tabakeru, štap i sat.
Baron je pričao posle da je špil bio star
Da je previše pio, da ga poneo žar
Pa svi što gube se ljute, to je poznata stvar
I svako gubi bar ponekad, ali nikad Boža zvani Pub.

Sa švalerske strane nije spad’o u Tarzane
Al’ daleko od tog da je bio zec
Im’o je neke tu i tamo, al’ svi vrlo dobro znamo
Da kod žena igra neki peti kec.
Ljubav je igra u kojoj često ne pali blef
Srce se otvara teže nego najbolji šef
Im’o je on svoje dame: karo, pik, herc i tref
I bio im je veran sve do sudnjeg dana Boža zvani Pub.

Gospodo draga, on je nestao bez traga
I to celoj priči daje čudan ton
Neki se džambasi kleli da su kod Sombora sreli
Jednog tipa što je bio isti on.
Možda ga odvela karta čak u Prag ili Beč
Već dugo niko o njemu nije čuo ni reč
Dal’ se još drži na svetu il’ je predao meč
Pa s andelima navrh neba igra raub, preferans i ajnc.

Džaba vam novci, moji sinovci
Džaba vam bilo dobre volje
I pogledi čvrsti i lepljivi prsti
Al’ ja ipak varam malo bolje, e pa da.
Al’ karta je kurva, izvin’te me što psujem
Ja samo pričam onako kako čujem
I ako su lagali mene i ja lažem vas
Tu priču zna svako od vraga do popa
Jer mnogi su mangupi ostali tropa
I kockar se krije i čuči u svakom od nas
I čeka pravi čas.